Home » Trail
Category:

Trail

RunningTrail

Inđija trail – Prvo kolo TLS

by milos
written by milos

Prvo kolo TLS održano je 5.marta 2023. godine u Inđiji, mesto Jarkovci.

Velika staza bila je dužine 31,5km srednja 24,4km i mala 17,7km.

Prvi put se na ovom mestu organizuje trka u okviru planinskog trekinga PSS, pa je bilo zanimljivo proći velikom stazom. Iako se radi o ravničarskom kraju, uslovi na stazi bili su prilično neugodni za trčanje. Bilo je dosta deonica gde staza ide van utabanih poljskih puteva, presecajući nepregledne oranice, koje ostavljaju dubok trag koraka u plodnoj izoranoj zemlji. Na pojedinim mestima prolazilo se kroz trsku i šaš, koji su bili posečeni, ali je na ovako nestabilnoj podlozi moglo lako doći do saplitanja i nezgoda prilikom trčanja. Gotovo konstantni blagi usponi i neumoljiv vetar dodatno su otežavali trčanje. Obilazak oko jezera pred sam kraj trke predstavljao je poseban doživljaj. A po ulasku u cilj, miris vojvođanskog gulaša mamio je zadihane trkače.

Lepo druženje pre i posle trke obeležilo je i ovo kolo TLS, sa kojeg su članice RCN Biba i Tamara Jovanović ponele medalje za osvojeno 3.mesto na srednjoj stazi u kategoriji veteranki, i 2.mesto na velikoj stazi u istoj kategoriji. Kapiten muške ekipe Miloš Đorić uspešno je savladao srednju stazu.

0 comment
1 FacebookTwitterPinterestEmail
Trail

SUVA TRAIL 2022 – MILOŠ ĐORIĆ

by milos
written by milos

Ovogodišnje izdanje planinske trke Suva Trail 2022 u organizaciji PSK Mosor održano je 20. septembra 2022. godine na Suvoj Planini. Pored karaktera jedne od najatraktivnijih trail trka u Srbiji ove godine je Suva Trail bila i Državno prvenstvo u planinskom trčanju i deo Nacionalne serije Planinskog saveza Srbije.

Na zahtevnoj stazi dužine 42,9km uz 2700m uspona, učešće je uzelo 118 takmičara od kojih je 94 završilo trku.

Staza počinje u mestu Vrgudinac u opštini Bela Palanka gde i počinje izuzetno zahtevan vertikalni kilometar koji se nakon 6.5km završava na vrhu Divna Gorica (1389mnv). Na zadnja tri kilometra tog uspona se dobija po u proseku 250mnv. Nastavlja se spustom sa Divne Gorice do prve kontrolne tačke, i dalje putem do druge kontrolne tačke na livadi ispod vrha Smrdan, odakle se dalje ide preko prevoja Pasarelo na greben Suve planine i njene vrhove Golemo lice, Đurđina čuka i na kraju Trem (1810mnv). Odatle dalje ide spust na devojački grob (kontrolna tačka sa vremenskim limitom na 6 i po sati od starta) i Bojanine vode. Nakon toga počinje drugi izuzetno težak uspon “Francovom” stazom do Sokolovog kamena. Ovde se dobija oko 600mnv na malo više od 3km dužine. Sa Sokolovog kamena narednih 10km do cilja je sve spust. Najpre ponovo do Devojačkog groba a onda i do sela Gornji Dušnik pa dalje asfaltnom stazom do cilja u selu Donji Dušnik u opštini Gadžin Han.

Trka je bila odlično organizovana. Sve pohvale volonterima na pomoći u toku trke i dobro energiji uprkos onako teškim uslovima. Naročito velike pohvale ljudima koji su radili na markaciji staze koja je i pored guste magle u nekim momentima bila izuzetno jasna i česta.

Lično, trka je u nekim momentima bila prilično teška.

Fizički pre svega na dva izazovna uspona gde sam se skoro sve vreme borio sa jako ubrzanim pulsom i zbog toga morao da usporavam. Tehnički naročito prilikom spusta sa vrhova po klizavom kamenju i velikoj količini blata na stazi (iako je staza najvećim delom kamene strukture, od količine kiše je ipak bilo i dosta blata). Psihički najviše na grebenu gde je bilo kiše, ledene kiše, prilično niskih oblaka i dosta grmljavine, ali i u spustu sa Sokolovog kamena gde je gusta magla, jačina vetra i količina kiše skoro onemogućavala kretanje.

Sa druge strane ova trka je baš ono što me i privlači planinskom trčanju. 
Dodir sa prirodom u svim njenim izdanjima i čest a neverovatan osećaj živosti.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Trail

TARA ULTRA TRAIL (TUT66) – MILAN MICKOVIĆ

by milos
written by milos

Treće izdanje Tara Ultra Trail-a održalo se prvog vikenda jula (02.07.2022.g.). Centar dešavanja su Kaluđerske Bare, a pored uobičajenih 66 km, 25 km i 11 km dužina, na meniju je bila i ultra od 46km.

U jedan od najlepših Nacionalnih parkova u Srbiji stigao sam već dan ranije. Preuzeo startni paket i zvanično se prijavio za trku od 66km. Preostali deo dana proveo sam na terasi, gledajući divnu prirodu sa četinarima i delom misli razmišljao samoj stazi trke i kako se što bolje fokusirati na istu. 

Jutro, već oko 5 sati sam bio budan i dobro naspavan. Obrok pred trku, pregled opreme i uputio sam se ka startnoj liniji. Na startnoj liniji bilo je puno trkača, sam start bio je zakazan za 7 sati, dok su trke sa manjom dužinskom razlikom kretale u razmacima od po 30 minuta.

Staza je bila prepuna izazova već od samog starta. Dolinu Jarevca prošao sam veoma lepo, bio je spust u nekih 5km, tačnije sve do jezera Jarevac. Divna priroda koja se tek budila. 

U Bulibanovcu nas je čekala prva KT (tačnije 7km od starta trke), kratko zadržavanje uz dopunu vode i okrepe, nakon čega je usledio uspon sve do najvišeg vrha Tare (Zborište na 1544mnv). Dobro sam se držao i nisam osećao preveliki umor, kratko zadržavanje je bilo takođe i na KT2 (16km od starta trke), a jedino o čemu sam u tom trenutku razmišljao je vremenski limit koji nas je čekao na trećoj KT (6,5 sati od starta trke). Gde god sam pogledao, koji god to pravac bio, ostali trkači i ja smo mogli samo da uživamo u velelepnoj prirodi. 

Nakon uspona, usledio je i vratoloman spust niz greben Kršanje, sve do jezera Spajići, gde je i bila KT3 (27km od starta trke), gde sam stigao 1h 45min pre isteka limita. Dobro sam se dopunio vodom i hranom, uz ponovno minimalno zadržavanje i onda sam nastavio dalje. Do naredne KT trebalo je preći 13km uspona. Od KT3 staza je vodila prema brani Lazići na Zaovinskom jezeru. Čuvena vertikala uz branu, stepenik po stepenik, a zatim neverovatan pogled koji je pucao ka Zaovinskom jezeru. 

Najveći uspon je bio pred sami vrh Gavran, gde sam se u tom trenutku prvi put osetio umor. S obzirom da je KT4 bila blizu, pustio sam misli, hodao sam lagano i razgledao sam prirodu oko sebe. Naselje Sekulići i KT4 (40km od starta trke), stigao sam 1h 30min pre isteka limita. Na KT4 je bila provera obavezne opreme (astro folija, pistaljka, lampa, jakna,…), a uz sve to imali smo i topli obrok. Supa je bila fantastična! 

S obzirom da je pre mog dolaska na ski stazu Nagrmak padala kiša, čekalo me je i veliko blato, trčkaranje nije bilo moguće, ali i taj deo staze sam prošao polako sa štapovima.

Nakon toga, usledio je i mirniji deo staze, preko Osluše, vidikovca Osluša i platoa Sokoline sa fenomenalnim vidikovcem Sokolarica stigao sam i do KT5 (52km od starta trke), 1h i 45min pre isteka limita. KT5 je bila i poslednja kontrolna tačka na kojoj smo imali limit. 

Nakon kratkog zadržavanja morao sam da nastavim dalje, bol u stopalima je bio sve intenzitivniji, apsolutno svaki kamenčić na stazi sam mogao da osetim. Ali ni cilj nije bio više daleko, pogled na duboki kanjon Rače odvratio je misli od bola. Usledio je i strmi spust do vodopada Lađevac, a zatim i blaža deonica do srednjevekovnoh manastira Rača koju sam zbog bola u stopalima u celoj dužini ispešačio. 

Kod manastira Rača bila je i poslednja KT6 (59km od starta trke) imao sam na raspolaganju još nešto malo više od 4h do krajnjeg limita trke i 7km staze. Odmorio sam dobro, napunio vodu i krenuo u 700m uspona, koje je organizator trke maestralno upakovao u svega 5km staze. Da bih opisao nekome uspon, uvek koristim primer koji sam svojim očima video ispred sebe, a to je bio čovek koji se „četvoronoške“ borio sa usponom. 

Vidikovac Crnjeskovo pored koga sam prošao i pogled na cilj koji je bio nadomak nogu je već povećalo dozu adrenalina u meni. Sva ta bol koju sam imao u stopalima i u mišićima je prošla kada sam prošao ciljnu liniju nakon 14h 7min i 26sek, nešto malo manje od 2h pre isteka limita. 

Kada sumiram utiske, mogu stvarno svakome da preporučim trku. Organizacija je bila za svaku pohvalu, o samom Nacionalnom parku Tara ne treba mnogo pričati, netaknuta priroda. Svaki deo staze na mene je ostavio posebnu draž. Zahvalan sam prirodi koja je dopustila da uživam u njoj i svojim najbližima koji su me bodrili i bili podrška, jer sve zajedno čini trku kompletnom.

0 comment
2 FacebookTwitterPinterestEmail
RunningTrailTriatlon

Saradnja Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Trkačkog udruženja RCN

by milos
written by milos

Na obostrano zadovoljstvo, na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja potpisan je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji između Fakulteta, koga zastupa dekan prof. dr Milovan Bratić, i Trkačkog udruženja RCN, koga zastupa predsednik udruženja Đorđe Anđelković.

Saradnja će se zasnivati na aktivnostima iz delokruga obe ustanove, a naročito na:

  • obrazovanju za stručni naziv trenera na strukovnim studijama Fakulteta (izdaje se diploma),
  • permanentnom stručnom osposobljavanju kadrova u sportu i rekreaciji (izdaje se sertifikat),
  • dijagnostici i praćenju antropoloških karakteristika sportista,
  • razmeni stručnih informacija, publikacija, literature i drugih oblika stručnog materijala od značaja za obe ugovorne strane,
  • zajedničkoj organizaciji seminara u vezi sa dobijanjem odgovarajuće licence (napredovanje u struci),
  • zajedničkom učešću u različitim projektima istraživačkog karaktera,
  • zajedničkom učešću u organizaciji i realizaciji promotivnih i propagadnih akcija,
  • zajedničkom organizovanju seminara, kurseva, javnih tribina,
  • i ostalim vidovima saradnje od interesa za obe strane potpisnice.

Ovom velikom i važnom koraku za Trkačko udruženje, veliki doprinos dali su Mirsad Nurkić i Aleksandar Raković.

Mirsad Nurkić je redovni profesor FSFV Univerziteta u Nišu i prodekan za nastavu. Predaje predmete Džudo, Dijagnostika u sportu, Samoodbrana, Streljaštvo i Pedagoška praksa u sportu. Predsednik je Džudo saveza Centralne Srbije i potpredsednik Sportskog udruženja Univerziteta u Nišu.
Profesor Nurkić je prezentovao dekanu Fakulteta prof. dr Milovanu Bratiću ideje, ciljeve Trkačkog udruženja RCN i važnost saradnje između ove dve ustanove.		Aleksandar Raković je redovni profesor FSFV na Katedri individualnih sportova. Predaje predmete Atletika, Olimpizam i Dečja atletika. Savezni je trener za sportsko hodanje. Kao takmičar, učestvovao je na tri olimpijske igre, sedam svetskih prvenstava i četiri evropska, kao i na mnogim drugim velikim takmičenjima.
0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
RunningTrail

BRDSKO TRČANJE (TRAIL RUNNING)

by milos
written by milos

Vaš avanturistički duh vas je doveo na pravo mesto čim ste otvorili ovu stranicu!

Verovatno tražite alternativu urbanoj džungli i asfaltu, gužvama na trotoaru i u saobraćaju. Alternativu dugim, nepreglednim bulevarskim pravcima ili beskonačnom kruženju na atletskoj stazi. Alternativu zagađenom graskom vazduhu. Alternativu buci…

Alternativa postoji – TRAIL.

Trail trčanje je zapravo aktivnost koja kombinuje trčanje i hodanje u prirodi, najčešće na markiranim planinskim stazama i u šumama… Na blažim usponima se trči, na većim uzbrdicama se hoda, bez štapova ili uz njihovu pomoć. Teren za trail mogu biti šumski zemljani ili makadamski putevi, staze, pašnjaci, padine itd.

Za početak, odaberite iskusnije društvo. Oni će za vaše prve korake izabrati prohodne i utabane staze, dok ne steknete dovoljno kondicije i samopouzdanja da se oprobate i na zahtevnijim terenima.

Sa svojim trail iskustvom bliže će vas upoznati Irena Pavlović, dugogodišnja učesnica trail trka. Ona će vam predočiti bitne stvari vezane za brdsko trčanje.

Planinsko  trčanje je sve popularnije, pa tako trke u prirodi imaju iz godine u godinu sve više učesnika. Kao i kod gradskih polumaratona i maratona, planinske trke su svojevrsni izazov za trkača rekreativca i često iskorak napred nakon savladanih i utvrđenih gradskih dužina. Pri tome, osećaj slobode je zajednički imenitelj za većinu trkača koje sam pitala da opišu brdsko trčanje. Isto potvrđujem i sama. Međutim, pored osećaja slobode koji pruža, ova vrsta trke zahteva od trkača  određeni vid konstantne svesnosti, budnosti i prisutnosti u svakom trenutku. 

Neke od specifičnosti planinskog trčanja su:  

  • stalna budnost na stazi i praćenje markacija;
  • izazovni vremenski uslovi (magla, vetar, kiša, blato, sneg i, u letnjim mesecima, velika vrućina);
  • jaki usponi i spustovi, prepreke na stazi, stene i grebeni.

Na vremenske prilike u planini ne možemo da utičemo, ali za uspone i spustove valja se  adekvatno pripremiti.

PRIPREMA TRKAČA ZA USPON KA NEBU

Ako govorimo o pripremi trkača za trke u planini, trening bi trebalo da obuhvati, između ostalog, kombinovanu tehniku uzbro-nizbrdo, a svaka tehnika, pa i ova, ima svoje zakonitosti.

Kada trčimo uzbrdo utičemo na:

  • poboljšanje trkačke forme;
  • povećanje frekvencije koraka;
  • aktiviranje grupa mišića koje nisu toliko aktivne dok trčite po ravnom;
  • značajnije aktiviranje gluteusa (mišića zadnjice);
  • povećanje izdržljivosti.

U toku trčanje uzbrdo, vaše srce ima brži ritam,  povećavate aerobnu izdržljivost, ali i anaerobni kapacitet. Vaši mišići rade više kako bi vas gurali napred, pa su više pogođeni nego pri trčanju po ravnom. Takvi treninzi vas jačaju.

Zakonitosti tehnike uzbrdo: 

  • ne saginjite se napred, ali i ne savijajte kičmu,
  • prilikom trčanja, ne gledajte direktno ispred sebe, već ka horizontu, to će postaviti telo u pravilan položaj u odnosu na nagib;
  • koraci treba da budu sitniji, sa povećanom frekvencijom;
  • rad rukama treba da bude jači za bolju ravnotežu. 

NAKON USPONA, MOĆNI SPUSTOVI

Nizbrdice nam se mogu činiti laganim i da se nećemo umoriti na njima. Međutim, svakim korakom aktivira se ekscentrična kontrakcija kvadricepsa i donjeg dela nogu, što može biti bolno.

Dok trčimo na ravnom terenu, mišići deluju tako da se skrate prilikom koračanja, a kod trčanja nizbrdo oni se moraju izdužiti, što rezultira mnogobrojnim mikrooštećenjima mišićnih vlakana, koja pospešuju rast mišića, ali nas i čine umornim i iscrpljenim. Kod trčanja nizbrdo bilo bi dobro da se opustite, radite rukama i pustite korak, ali vodite računa o tome da vaše stopalo ne ide mnogo ispred karlice.

Zakonitosti tehnike nizbrdo: 

  • potrebno je nagnuti se napred iz kukova, ne iz ramena;
  • gledati ispred sebe, ne u noge;
  • ne gaziti petom, već prednjim delom stopala;
  • ruke tj. rad ruku koristiti za ravnotežu;
  • minimalizovati vreme kontakta stopala sa podlogom. 

Tehnika trčanja nizbrdo najbolje se vežba simulacijom na treninzima. To je jedini način da je savladamo i moćni spust učinimo bezbednim. 

Oprema za trail

Oprema je pojednako važna kao i fizička priprema. Sva obavezna oprema retko kad ustreba, ali kad dođe do toga da je morate upotrebiti, može vam spasiti život. Ne bi tek tako većina trka imala ozbiljnu listu obavezne opremu i tu nema rasprave.

Voda. Iskustvo je pokazalo da npr. soft flask i ostale “tube” za vodu lako puknu u toku trke. Dobro je imati sa sobom sklopivu čašu. Na trkama je ona obavezni deo opreme.

Astro folija. Koristi se tako da okrenete srebrnu stranu ka sebi kada želite da vam bude toplije. Ukoliko okrenete zlatnu, folija će vas štititi od sunca i toplote. Dakle, srebrna strana uz telo ukoliko vam je hladno!

Patike za planinsko trčanje imaju đon koji je prilagođen za trčanje po neuređenim, tehničkim terenima (zemlja, blato, kamenje, stene…). Ne zaboravite da vas na trci čekaju različiti uslovi i da patika prevashodno treba da vam pruži bezbednost prilikom kretanja po neuređenim, planinskim stazama.

Čarape treba dobro da vam stegnu stopalo. Kompresija pomaže u toku višesatnih napora, smanjuje umor i povećava performanse. Nakon trke, kompresija pomaže brži oporavak i obnavljanje mišića. Ona omogućava eliminisanje toksina i bolji protok kiseonika do mišića.

Odeća. Ne koristite pamuk, nikad se neće osušiti na vama, postaje težak i svakako da nastaje pothlađivanje. Sintetika (polipropilen, elastin), merino vuna, sve što brzo izbacuje znoj i vlagu, pun je pogodak. Nije dovoljno samo da jakna bude otporna na vodu i vetar. Jako je bitno da je lagana ali i dobro „diše” i izbacuje vlagu koju telo generiše. Kačket ili baf marama, kao i naočare za sunce, uvek dobrodođu.

Ranac za trčanje treba da bude manjeg gabarita. Opremite se rancem za trčanje jer običan ranac nema ni polovinu funkcija. Lagani su i podsećaju na prsluk, anatomski su dobro oblikovani. Specijalno su dizajnirani tako da su vam najpotrebnije stvari uvek nadohvat ruke. 

Štapovi za treking  značajna su pomoć na stazi. Korišćenjem laganih i stabilnih štapova, rasterećujemo aktivni deo tela za kretanje za oko 30%. To se najviše primećuje na uzbrdicama. Tehnika korišćenja kako na uzbrdicama tako i na nizbrdicama je ključna i prvo ih isprobajte na treningu. Kada ste na ravnom i ne koristite ih, možete ih sklopiti. Vodite računa o trkačima iza vas da ih ne biste povredili.

Elektronski uređaji (mobilni telefon, sat, GPS uređaj) služe za praćenje treka (mapa staze), navigaciju, orijentaciju, ostvarivanje kontakta u slučaju vanredne situacije, praćenje distance, nagiba,  vremena, pejsa, pulsa i dr. Uz njih, na dužim trkama neophodan je i eksterni punjač.

Čeona lampa za duže i noćne trke sa rezervnim baterijama ili eksternim punjačem. Prilikom kupovine, obratiti pažnju na otpornost na vlagu, kao i na dužinu trajanja baterije u različitim režimima rada.

Pištaljka. Ukoliko se neko izgubi, veća je šansa da ga nadju ako ima pištaljku.

Prva pomoć podrazumeva zavoj, hanzaplast, zaštitnu kremu za sunčanje, tablete protiv bolova, masti protiv ojeda.

Koliko je važno nabaviti pravi tip opreme?

Vrlo važno!

Trkači u planini moraju biti svesni da jedino planina postavlja pravila i da može praviti nagle promene, da im zato treba specifična oprema i da moraju slušati instrukcije organizatora trka i savete iskusnih kolega.

Kao što vidite, dobra i kvalitetna oprema u slučaju planinskog trčanja nije luksuz već nešto za šta bi trebalo izdvojiti novac. Najvažnije je da trčimo bezbedno i čuvamo telo koliko god je u našoj moći.

Sve ostale okolnosti prepuštamo prirodi, koja nam uvek priredi neko iznenađenje i mogućnost da savladavanjem izazova prevaziđemo sebe. A čini mi se da je to smisao našeg bavljenja ovim sportom. 

Uživajte u treninzima!

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail
Trail

SNEŽANA ĐURIĆ

by milos
written by milos

,,Sve je moguće. Za nemoguće je samo potrebno malo više vremena.”

Iskreno, od malih nogu moja velika ljubav je folklor. Počela sam sa sedam godina i moj staž traje do danas. Pored fizičke aktivnosti, čuvanja tradicije, ljubavi prema muzici, putovanja, folklor je jedna velika porodica i tu su prijateljstva za ceo život. Često volim da kažem da sam i dalje najsrećnija kada obujem opanke i izadjem na scenu. Ipak, ovde ćemo malo više pričati o trčanju. Tačnije, o planinskom trčanju.

Dakle, umesto opanaka – patike.

Planine volim oduvek. Majka mi je sa planine, tamo je odrasla, a kada je mene rodila, vodila me je i pre nego što sam prohodala! Kasnije sam leta provodila kod babe i sa njom prelazila prve kilometre pešice. Planinsko trčanje je mlad sport u Srbiji. Ja sam u njemu otprilike četiri godine. Prvo sam počela da planinarim sa PEK Gorom iz Kragujevca, pa sam zatim od drugara iz kluba saznala za Treking ligu Srbije. Na njihov nagovor sam se i prijavila za prvo kolo. Naravno, bilo je teško i zanimljivo. Mnogo novih ljudi, raspoloženih, pozitivnih, i to sve na planini. Šta ćeš lepše?! I tako je krenulo, jedna po jedna trka…

Ubrzo posle toga, pridružila sam se ekipi iz Kluba ekstremnih sportova Kragujevac, čiji je osnivač i trener Marko Pavlović, takodje član PEK Gora.

E, on mi je presudio! Ahahahahaha, šalim se. Šefe – aj lav ju :)!

Šalu na stranu, on me je uzeo pod svoje i počela sam ozbiljnije da treniram. Trebalo je raditi na mnogo čemu jer ja nikada nisam trenirala atletiku, nemam bazu koju imaju oni koji su godine proveli na atletskim stazama i drumovima. I tehnika, i kilometri, i treninzi snage, i brda, i… sve! Tako sam se i prijavljivala za trke. Prvo kraće distance, pa sve duže. Tada sam već počela da idem na još neke trke, ali Treking liga Srbije i dalje je bila aktuelna. Pre dve godine, tačnije 2018, ja sam je i osvojila. Prva u generalnom plasmanu! Išli smo i na jednu vrlo zanimljivu trku u Sloveniju, na Planicu. Najtežih 400 metara! Bilo je mnogo učesnika iz cele Evrope. Uspela sam da se kvalifikujem za finale i u finalu, medju 30 učesnica, bila sam deveta. Mogu reći da je to jedan od mojih omiljenih uspeha. Što se Skyrunninga tiče, prva trka za koju sam se prijavila bila je na Staroj planini, gde sam pobedila , nakon čega su ljudi počeli da se pitaju ko je ta devojka i otkuda se pojavila. Čak su me i pitali šta koristim. Odgovor je bio – Marka Pavlovića!

Nekako su se dogadjaji odvijali spontano. Mi smo trenirali i radili, napredak se video, naravno, a trke su nailazile same. Mogu reći da je moja zlatna godina 2019. Te godine sam osvojila Planinsko trčanje u organizaciji PSS-a i Skyrunning ligu Srbije. Pored toga, išla sam na trke u Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, gde sam osvojila prvo mesto. Pored svega toga, prijavila sam se za Skyrunning challenge na evropskom nivou, gde sam proglašena za generalnog pobednika. Dobila sam ponudu, tačnije profesionalni ugovor od švedskog Arduua Skyrunning tima da radim sa njima. To je bila kruna 2019. Onda je krenulo još ozbiljnije treniranje. Još rada, a biće ga još i još… Uvek može i mora da se napreduje. Tek smo počeli. Što se tiče 2020, svi znamo kakva je. Bilo je nekoliko trka, za mene odličnih – šest domaćih i dve u Bosni i Hercegovini. Jedna od trka je bila vertikalni kilometar na Suvoj planini u organizaciji PSS-a i bilo je odlično. Nažalost, većina trka u inostranstvu je otkazana, tako da nisam imala mogućnost da se oprobam na svetskim trkama. Zato se pripremamo dalje, biće ih valjda naredne godine. U planu su kampovi u Španiji i kod nas na Staroj planini, kao i trke u Španiji, Švedskoj, Italiji, Škotskoj i Srbiji. Samo da smo zdravo i biće svega!

Nadam se da će se ovaj sport dalje razvijati u Srbiji, a po svemu sudeći, biće tako. Sve više ljudi učestvuje, što je sjajno, a organizatori trka se više angažuju, tako da broj trka raste.

0 comment
0 FacebookTwitterPinterestEmail