Trka Ironman Zell am See – Kaprun 70.3 održana je krajem avgusta u Austriji, u prelepom alpskom gradiću Cel am Ze (Zell am See). Trka se sastoji od 1,9 km plivanja, 90 km vožnje bicikle i 21.1 km trčanja.
Što se plivačkog dela tiče, smatra se da je ovo jedno od najlepših u ironman franšiži, jer se pliva u jezeru koje je u podnožju alpskih glečera, prekrivenih snegom, sa kvalitetom vode za piće.
Bicikla se vozi jedan krug od 90 km. Odlikuje se spektakularnim usponom na vrh Hochkönig sa 1350 m nadmorske visine, oštrim spustom na kom takmičari razvijaju brzine i preko 60 km/h, a potom vas dočeka visoravan sa alpskim pašnjacima.
Staza za trčanje je smeštena uz samu obalu jezera. Trče se dva kruga kroz šarmatni gradić u srcu austrijskih Alpa, u kome vlada divna atmosfera. Publika glasno navija za sve učesnike bodreći ih do cilja.
Aleksandar Beljan recap
Par dana pred trku kiša pada sve vreme. Povremeni kratki prekidi dozvoljavali su da se odradi po jedan trening swim-bike-run, upoznaju jezero i staze, opuste mišići.
Jutro pred trku nije donelo promene. Kiša u Celu, sneg na brdima. Jedina dilema je kako se obući za biciklistički segment. Odlučujem – kapa ispod kacige, rukavice sa dugim prstima i nepromočiva jakna. Odlučno krećem na start. Topovski pucanj označava početak za pro triatlonce. Za njima, u talasima krećemo mi amateri. Stajem u grupu koja ima očekivano vreme plivanja 40 minuta.
Plivanje je bilo odlično. Voda osvežavajuća, iako ledena. Držim ritam. U jednom momentu nakon 1000 m dobijam udarac nogom u glavu i shvatam da nema opuštanja!
Sledi T1 tranzicija. Daleko su bicikle, na travnatom terenu lokalnog fudbalskog stadiona. Žurim, ali oblačenje traje duže zbog vremenskih uslova. Guram bajk do starta i krećem.
Bicikl gazim jako od samog starta. Sve vreme sam na levoj strani i pretičem redom. Taj osećaj me nosi prvih 30-ak kilometara. Onda počinje uspon od 13 km sa 700 m visinske razlike. Nedam se zaplašiti nego napadam jako. Dolazim skoro do vrha uspona, na samo jedan kilometar, a kvadricepsi se već usijali. Vozim u stojećem položaju (aussitz) i ne smem da sednem jer neću moći da pedaliram. Gorim, ali nastavljam da pretičem ostale. Počinje spust. Preda mnom su jako brze i duge krivine. Kočim, a karbon pišti. Redari na oštrim krivinama upozoravaju da se smanji brzina. Na kraju nas čeka duga, talasasta visoravan. Vozim u aero poziciji brzinom oko 45 km/h. Pejzaž koji me okružuje je kao sa omota milka čokolade. Osećaj je fenomenalan.
Stižem u T2. Skidam odeću, menjam patike i krećem na run. Telo me sluša, noge su blago usijane zbog jakog uspona, ali gazim. Vidim da je pejs odličan, držim kratke korake. Na petnaestom kilometru brzina pada, ali posle sedamnaestog vraćam dobar pejs. Ubrzavam i ulazim u grad. U punom sprintu trčim po crveno-crnom Ironman tepihu. Prelazeći liniju cilja, čujem svoje ime na tečnom nemačkom i preplavljuju me sreća i zadovoljstvo.
Idemo dalje! Čeka me sledeća stanica – Ironman Klagenfurt. Anything is possible!
Aleksandar Beljan
