polumaraton

Iako je godina koja je na izmaku bila nešto bolja od prethodne što se tiče sportskih dešavanja, korona je ponovo odložila mnoge planove rcn trkača. Premda smo formu okušavali na Staroj, Suvoj, u Skoplju, Kruševcu, Beogradu, Kotoru, Vlasinskom jezeru… kao da nam apetiti nisu bili zadovoljeni. Nešto je nedostajalo. Odgovor se sam nametnuo – zašto ne ponoviti All In One?
Prošle godine smo organizacijom ove trke napravili pun pogodak. Nenadano smo okupili 70-ak zaljubljenika u trčanje iz Niša i Leskovca, koji nisu krili oduševljenje što se nešto dobro ipak dešava u to ipak sumorno vreme. Život je pobedio!

Bližila se godišnjica ovog događaja. Nisam dugo razmišljao da li da se ponovo upustimo u tu avanturu. Znao sam da jedan ovakav događaj iziskuje mnogo angažovanja, vremena, ideja i novca, ali to me nije obeshrabrilo. Kao vrlo upornu i organizovanu osobu nije me strah da se uhvatim u koštac sa velikim poslovima. Na sreću, u klubu sam okružen sličnim ljudima, te je moj predlog za još jedan All In One odmah prihvaćen. 

Brzo smo napravili plan. Trebalo je uraditi finansijsku konstrukciju, marketinški pokriti događaj, obezbediti sponzore, na stranici kluba objaviti događaj… Imali smo samo mesec dana za pripreme i trebalo je brzo raditi. Najpre smo odredili simboličnu cenu startnog paketa i odlučili šta će on sadržati. Prvog oktobra zvanično smo objavili trku putem sajta, medija, društvenih mreža i ličnih konakata. Odmah je bilo jasno da interesovanje postoji, a kako je vreme prolazilo, broj prijavljenih trkača je prevazilazio naša očekivanja.

Moram da priznam da me je na trenutke hvatala panika da li ćemo biti na visini zadatka. Pošto je bilo jasno da nas neće biti samo 20-30 i da će doći ljudi iz raznih krajeva Srbije, morali smo da skroz uozbiljimo priču i da ona zaliči na velike trkačke događaje. U tome smo potražili pomoć prijatelja – kluba DIVA Fit Centar i DJ Koca, koji bi bili zadućeni za dobru atmosferu. U organizaciju su nam sponzorstvom pomogli WELTON – Obrok Plus iz Osečine, Parking servis Niš, Coca Cola i L Plast Niš.

Priprema trke je podrazumevala i određivanje startne lokacije i staze. Prethodne godine se kao dobar izbor pokazala pešačko-biciklistička staza od DIS-a, pored Stop Shopa, ka Brzom brodu, a start i cilj su bili kod ulaza u vodovod. Zato smo se i ove godine odlučili za istu lokaciju. Grad nam je izašao u susret i markirao deo staze, od čega će imati koristi svi ljubitelji aktivnog života koji pešače, trče i voze rolere ili bicikl na toj deonici. Staza je u jednom smeru dužine 2,5km, a koliko će je puta neko pretrčati zavisilo je od toga da li se prijavio za trku od 5, 10, 21,1 ili 42,2km. Da, ove godine novina je bila i maratonska trka. Ja sam se prijavio za nju, želeći da ona bude kruna na sve moje ovogodišnje uspehe. Ali, da ne ide sve kao po loju postarala se bolest. Usred priprema, bio sam pozitivan na koronu i izbačen iz stroja, tj. sa treninga, najmanje dve nedelje. Maler, nema šta, ali tešila me je činjenica da ću, s obirom na lakši oblik bolesti, iz karantina izaći nekoliko dana pred trku i da ću moći da prisutvujem fešti. Ostalo je sam oda pratim vremesku prognozu. Ona se od nepovoljne menjala u povoljnu. Biće dan bez kiše. To nam je u rcn viber grupi INFO RACE potvrdio i Nedeljko Todorović, čuveni meterolog – maratonac, prijavljeni trkač.

U nedelju u Nišu umereno oblačno i suvo (preko 90%), vetar slab, na startu 10,  za vreme trke do 18 stepeni.

I dan fešte je došao. Let The Game Begin! 

Dan kao naručen – nema sunca, ali nema ni kiše. Temperatura prijatna, u porastu. Vetar slab. Trke počinju u 10, svi smo na okupu već u 9. Dopunjavaju se spiskovi, čekiraju učesnici, dele startni paketi. Sledi brifing po grupama. Još jednom se proalzi staza, upoznaju se sa tehničkim detaljima. Deset minuta pre starta takmičare zagreva fitnes centar DIVA uz DJ Kocu. Da sve protekne po pravilima, po starale su se sudije, zvanični treneri kluba Dijana Markovič i Vladimir Živković. U toku brifinga, u ime kluba, Predrag Ivić uručio je prigodan poklon Nedeljku Todoroviću za njegov 200. maraton.

Uspehom kluba smatram dolazak 100-ak takmičara iz Niša, Leskovca, Pančeva, Vranja, Beograda, Opova, a da trka ima i internacionalni karatkter pobrinuli su se Dražen Jovičić, takmičar iz Bosne, kome je ovo 204. maraton, i Martin Gaber, takmičar iz Nemačke. Među njima je bilo onih koji u svojoj  biografili imaju više od 100 maratona. Ne mogu da ne istaknem jedinu ženu maratonku Ljiljanu Tasić, kojoj je All In One 2 bio 106. maraton u karijeri. Navedenu ekipu pojačava i četvrto ime, Ranđelović Miroslav, koji je istrčao svoj 156. maraton.

Obavezno odgledajte snimak Ace Jovana Krsića, kome je ovo bio 69. matarton, koji najbolje prenosti atmosferu sa staze.

Kako je bilo od početka do kraja neka vam dočaraju iskustva učesnika trka što kroz njihove priče, što kroz poruke opdrške koje smo dobijali u viber grupi, mejlovima, na društvenim mrežama, ali i na licu mesta. Zadovoljni smo bili svi i to se osećalo u vazduhu. Lica su to govorila.

Đorđe Anđelković

predsednik Trkačkog udruženja RCN

Bravo, bravo, bravo! Hoćemo opet! – Jadranka Tasić

Svaka čast Đoletu i ekipi u organizaciji, uvek ću doći, makar i ne trčao. – Srđan Stojković

Divan sportski događaj, lepo druženje, bravo za organizaciju. – Danica Đurđević

Organizacija je bila prelepa i srećan sam da je u mom komšiluku danas održana trka kojoj, da se saberu Novi Sad, Kruševac, Zaječar i jos mnogo drugih, nisu dorasli organizacijom. Jos jednom, jako lepi utisci, a čika Đole je danas uspeo ono sto grad Niš ne može već godinama. Redak događaj u kome politika nije bila glavni faktor već običan čovek sa prelepom idejom.  Sledeća ne sme da ima ispod 400 trkača. – Nikola Radičević

Ovakva organizacija ne zaslužuje start iza magacina prodavnice već centralne gradske ulice! – Dejan Veličković

Odlično organizovana trka, svaka čast. Sve baš onako, domaćinski, a opušteno. Čak i mnogo veće trke da pozavide ili još bolje, da se ugledaju. Lep primer kako može da se organizuje dobra trka, kada u prvom planu nisu novac i zarada, već trkači. Ova trka je ubuduće u mom kalendaru obavezan događaj, uvek ću rado doći. – Nikola Kosanović

Svaka čast na organizaciji i hvala vama trkačima koji ste sjajni takmičari, fer nastrojeni i druželjubivi. Baš je lep utisak danas sve ostavilo. Jedan jako lep doživljaj, lepa uspomena. Nadam se i nekim novim, u većem broju. Lepo je krenulo i neka se jos lepše nastavi! Sve najbolje želim svima! Veliko BRAVO! – Mladen Brzaković

Trka odlična, hvala organizatorima na čelu sa Đoletom na trudu i gostoprimstvu! Doći ćemo opet. – Vladimir Lazarević 

Poštovani trkači, hvala vam na osmehu koji imam na licu. Hvala na jedinstvenom osećaju koji nosim sa ove trke. Prvi put u životu sam na takmičenju ovog tipa. Inače, bio sam prijavljen za 10 kilometara, a istrčao sam, prvi put u životu, 21 kilometar. Tek sada znam kako – zbog toliko pozitivne energije koja je bila na stazi. Hvala Đoletu i RCN na organizaciji. Hvala Miroljubu sa kojim sam trčao. Najviše hvala bračnom paru Sandri i Nikoli koji su uneli energiju i zabavu u 15 kilometara zajedničkog trčanja. Višnja i Sale, znate da vas obožavam. Ovoliko pozitivne energije ima samo u Nišu. Hvala ljudi! – Miodrag Stoljković 

Hello all, My Serbian language skills are still terrible but it is enough to say svaka čast i hvala na odličnoj organizaciji. Sve najbolje i vidimo se. Pozdrav! – Martin Gaber 

Poštovani, jako sam zadovoljan vašim entuzijazmom i trudom koji ste uložili da postoji trka u ovom našem Nišu. Očigledno je da grad ima potencijala za nešto ozbiljnije, pogotovu kad se ima u vidu sve veća popularnost ovakvih aktivnosti. Svaka čast, tu smo za sve sto treba. – Marko Zlatanović

Čestitam vam na organizaciji i odlučnosti da se prihvatite takvog ozbiljnog posla, nezavisno od prilika i neprilika (novca i sponzorstva) i nezavisno koliko je učesnika bilo. Moje glavno zapažanje je da su trkači zadovoljni i da imaju još jednu priliku da se iskažu. Podržavam vas da nastavite sa radom i organizacijom ovakvih trka, uz malu preporuku da uz pomoć grada poboljšate izgled okoline starta. – Nedeljko Todorović.

Na ovoj trci naši članovi pomerali su svoje granice i popravljali lične rekorde. 

Sonja Baltezarević, lični rekord, polumaraton 

Veoma sam se obradovala kada sam čula da će Đole i ove godine da organizuje All In One – nišku trku. U junu sam istrčala svoj prvi polumaraton u Beogradu, a nakog toga sam se prijavila i za Niški polumaraton, ali on je nažalost bio otkazan, tako da mi je All In One trka delovala kao odlična prilika da se po drugi put u životu oprobam u trci na 21 km. Posle BG maratona, tokom letnjeg perioda, nisam bila toliko aktivna, kao ni početkom jeseni, nisam redovno trčala kao ranije, pa sam se malo brinula da li ću biti u kondiciji da 7. novembra istrčim distancu koju sam prijavila. Počela sam aktivnije da se pripremam tek dve nedelje pred trku, ali volja je bila tu. 

Organizacija trke je bila odlična, startni paketi, zagrevanje pred početak trke, okrepa, staza, vremenske prilike, veseli učesnici.. Sve je bilo baš onako kako treba! Prvih 13 km sam istrčala manje-više lagano, ali onda mi se dogodio peh, koji mi se nikad ranije nije događao tokom trčanja, okliznula sam se i pala i prilikom pada prilično nagnječila koleno i rame leve ruke. Kada sam ustala i očistila umazana kolena i ruku, palo mi je na pamet da  bi možda trebalo da odustanem, da samo hodam do okrepne stanice i završim trku na 15km. Ali, želja da izguram ceo polumaraton bila je ipak jača od povrede. Shvatila sam da ću verovatno manje da osetim bol dok sam zagrejana i trčim, nego ako samo hodam do cilja. Vratila sam se na stazu, iako sam tu izgubila nekih 5 minuta, i nastavila sada još i brže da trčim, tako da sam trku, na svoje veliko iznenađenje, završila za 2 sata i 10 minuta, što je 10 minuta bolji rezultat od trke u Beogradu početkom juna. Danas, dva dana kasnije, leva strana tela i dalje boli, ali i to će ubrzo da prođe, a lepe uspomene sa ove zabavne, a za mene i poučne trke, ostaće zauvek. Vidimo se i sledeće godine, na All in One 3!

Mališa Jovanović, prvi maraton

Jedno je sigurno – nije čudo što sam završio, nego što sam se uopšte usudio da se upustim u tu avanturu.

Osećaj iscrpljenosti. Drvene noge sa svakim preostalim metrom staze sve su manje pod mojom kontrolom. Same se pokreću, same drže pejs. Radost i ponos koji osetiš kad se zaustavi štoperica teško je opisati. Nema tih reči koje bi sadržale sve emocije koje ti tog trenutka prodju kroz glavu. Kakav dan! Kakav uspeh! I bol koji osećam u nogama ima neku slast. Ispunio sam još jedan zacrtan cilj. Gotovo. To je to. Ženo! Deco! Preživeo sam! I ne samo to. Već gledam kalendar trka za narednu godinu.

Miloš Dejanović, prvi polumaraton

Nakon dva neuspela pokušaja, jedan na Malti gde sam izvrnuto zglob i drugi u Kruševcu gde sam odustao zbog slabe pripreme i bola u leđima, došao je na red treći. All In One 2, na domaćem terenu i na stazi na kojoj trčim minimum 2 puta nedeljno. Ovaj put sam odlučio da nema odustajanja, makar dopuzao do cilja.

Na dan trke smo stigli među prvima što je dalo dosta vremena za pripremu, zagrevanje i malo druženja sa ostalim trkačima. Nakon kratkog brifinga stajemo na start i krećemo. Bez tenzije, pritiska i uz podršku ostalih trkača uspevam da od samog starta držim dobar ritam i prvi krug od 5km prolazi po planu. Kratko osveženje na okrepnoj stanici i nastavljam u istom ritmu.

Kao i u Kruševcu drugi krug prolazim bez problema i u treći krug ulazim sa odlukom da ovaj put neće biti hodanja kao u Kruševcu, makar ne u trećem krugu. Nakon stop šopa na svakih obeleženih 100m na stazi noge dobijaju sve više na težini. Uzimam čokoladicu kod okretnice u želji da izdržim do kraja i hrabro grabim ka četvrtom krugu.

Kod okrepne stanice malo zastajem i dok uzimam osveženje osećam da polako gubim kontrolu nad nogama, potpuno nov osećaj za mene. I dalje se držim odluke da na domaćem terenu nema odustajanja i nastavljam da se krećem minut sporije pa dva minuta brže, kako prolazi vreme sve je teže i teže, ali u povratku nakon stop šopa, kao da sam dobio inekciju adrenalina. Zadnji kilometar trčim kao da je prvi i ulazim u cilj pun bola u nogama, kukovima i leđima ali i pun ponosa, sreće i zadovoljstva zbog probijene barijere od 21.1km!