Trkačko udruženje RCN

PHONE:           064 199 37 81

E-MAIL:           runningclubnis@gmail.com

ADDRESS:      Jovana Ristića 11/40, Niš

Prijavi se za novosti

Image Alt

Running Club Niš

Tara Ultra Trail (TUT66) – Milan Micković

Treće izdanje Tara Ultra Trail-a održalo se prvog vikenda jula (02.07.2022.g.). Centar dešavanja su Kaluđerske Bare, a pored uobičajenih 66 km, 25 km i 11 km dužina, na meniju je bila i ultra od 46km.

U jedan od najlepših Nacionalnih parkova u Srbiji stigao sam već dan ranije. Preuzeo startni paket i zvanično se prijavio za trku od 66km. Preostali deo dana proveo sam na terasi, gledajući divnu prirodu sa četinarima i delom misli razmišljao samoj stazi trke i kako se što bolje fokusirati na istu. 

Jutro, već oko 5 sati sam bio budan i dobro naspavan. Obrok pred trku, pregled opreme i uputio sam se ka startnoj liniji. Na startnoj liniji bilo je puno trkača, sam start bio je zakazan za 7 sati, dok su trke sa manjom dužinskom razlikom kretale u razmacima od po 30 minuta.

Staza je bila prepuna izazova već od samog starta. Dolinu Jarevca prošao sam veoma lepo, bio je spust u nekih 5km, tačnije sve do jezera Jarevac. Divna priroda koja se tek budila. 

U Bulibanovcu nas je čekala prva KT (tačnije 7km od starta trke), kratko zadržavanje uz dopunu vode i okrepe, nakon čega je usledio uspon sve do najvišeg vrha Tare (Zborište na 1544mnv). Dobro sam se držao i nisam osećao preveliki umor, kratko zadržavanje je bilo takođe i na KT2 (16km od starta trke), a jedino o čemu sam u tom trenutku razmišljao je vremenski limit koji nas je čekao na trećoj KT (6,5 sati od starta trke). Gde god sam pogledao, koji god to pravac bio, ostali trkači i ja smo mogli samo da uživamo u velelepnoj prirodi. 

Nakon uspona, usledio je i vratoloman spust niz greben Kršanje, sve do jezera Spajići, gde je i bila KT3 (27km od starta trke), gde sam stigao 1h 45min pre isteka limita. Dobro sam se dopunio vodom i hranom, uz ponovno minimalno zadržavanje i onda sam nastavio dalje. Do naredne KT trebalo je preći 13km uspona. Od KT3 staza je vodila prema brani Lazići na Zaovinskom jezeru. Čuvena vertikala uz branu, stepenik po stepenik, a zatim neverovatan pogled koji je pucao ka Zaovinskom jezeru. 

Najveći uspon je bio pred sami vrh Gavran, gde sam se u tom trenutku prvi put osetio umor. S obzirom da je KT4 bila blizu, pustio sam misli, hodao sam lagano i razgledao sam prirodu oko sebe. Naselje Sekulići i KT4 (40km od starta trke), stigao sam 1h 30min pre isteka limita. Na KT4 je bila provera obavezne opreme (astro folija, pistaljka, lampa, jakna,…), a uz sve to imali smo i topli obrok. Supa je bila fantastična! 

S obzirom da je pre mog dolaska na ski stazu Nagrmak padala kiša, čekalo me je i veliko blato, trčkaranje nije bilo moguće, ali i taj deo staze sam prošao polako sa štapovima.

Nakon toga, usledio je i mirniji deo staze, preko Osluše, vidikovca Osluša i platoa Sokoline sa fenomenalnim vidikovcem Sokolarica stigao sam i do KT5 (52km od starta trke), 1h i 45min pre isteka limita. KT5 je bila i poslednja kontrolna tačka na kojoj smo imali limit. 

Nakon kratkog zadržavanja morao sam da nastavim dalje, bol u stopalima je bio sve intenzitivniji, apsolutno svaki kamenčić na stazi sam mogao da osetim. Ali ni cilj nije bio više daleko, pogled na duboki kanjon Rače odvratio je misli od bola. Usledio je i strmi spust do vodopada Lađevac, a zatim i blaža deonica do srednjevekovnoh manastira Rača koju sam zbog bola u stopalima u celoj dužini ispešačio. 

Kod manastira Rača bila je i poslednja KT6 (59km od starta trke) imao sam na raspolaganju još nešto malo više od 4h do krajnjeg limita trke i 7km staze. Odmorio sam dobro, napunio vodu i krenuo u 700m uspona, koje je organizator trke maestralno upakovao u svega 5km staze. Da bih opisao nekome uspon, uvek koristim primer koji sam svojim očima video ispred sebe, a to je bio čovek koji se „četvoronoške“ borio sa usponom. 

Vidikovac Crnjeskovo pored koga sam prošao i pogled na cilj koji je bio nadomak nogu je već povećalo dozu adrenalina u meni. Sva ta bol koju sam imao u stopalima i u mišićima je prošla kada sam prošao ciljnu liniju nakon 14h 7min i 26sek, nešto malo manje od 2h pre isteka limita. 

Kada sumiram utiske, mogu stvarno svakome da preporučim trku. Organizacija je bila za svaku pohvalu, o samom Nacionalnom parku Tara ne treba mnogo pričati, netaknuta priroda. Svaki deo staze na mene je ostavio posebnu draž. Zahvalan sam prirodi koja je dopustila da uživam u njoj i svojim najbližima koji su me bodrili i bili podrška, jer sve zajedno čini trku kompletnom.

Post a Comment