Brevet nije trka. Brevet je lični izazov.
Svaki biciklista je barem jednom poželeo da vidi koliko daleko može da stigne. Nekome je dovoljno nekoliko desetina kilometara, dok drugi sanjaju o vožnjama koje traju čitav dan, pa čak i celu noć. Upravo iz te želje nastao je randonering – disciplina dugoprugaškog biciklizma u kojoj su izdržljivost, samostalnost i upornost važniji od brzine.
Reč randonnée potiče iz francuskog jezika i u slobodnom prevodu znači „dugo putovanje“. Upravo to najbolje opisuje ovu vrstu biciklizma.
Šta je randonering?
Randonering, poznat i kao maratonski ili dugoprugaški biciklizam, nije rezervisan samo za vrhunske sportiste. To je disciplina namenjena svim biciklistima koji žele da pomere svoje granice i uživaju u dugim vožnjama.
Neko u randoneringu vidi priliku da laganim tempom upoznaje nove krajeve i uživa u prirodi. Drugima predstavlja lični izazov – želju da poprave svoje vreme ili pređu veću udaljenost nego ranije. Mnogi najviše vole vožnju u grupi, gde zajedničkim snagama savladavaju kilometre i dele nezaboravna iskustva.
Bez obzira na motiv, cilj je isti – završiti put koji ste započeli.
Šta je brevet?
Brevet je organizovana biciklistička vožnja na duge staze sa unapred određenom rutom i vremenskim limitima koje svaki učesnik mora da ispoštuje.
Ono što brevet razlikuje od drugih biciklističkih događaja jeste činjenica da nije trka. Ne postoji prvo, drugo ili treće mesto. Ne postoje pobednici ni poraženi. Svako ko uspešno pređe zadatu distancu u okviru propisanog vremena smatra se pobednikom.
Na brevetu vozite prvenstveno protiv sopstvenih ograničenja.
Samostalnost je deo izazova
Jedno od osnovnih pravila breveta jeste potpuna samostalnost učesnika.
Tokom vožnje svaki biciklista sam brine o:
- navigaciji,
- ishrani i hidrataciji,
- planiranju odmora,
- sitnim popravkama bicikla,
- suočavanju sa promenama vremena.
Vozi se u redovnom saobraćaju, uz poštovanje svih saobraćajnih propisa. Spoljna pomoć nije dozvoljena, osim na zvaničnim kontrolnim tačkama, u skladu sa pravilima organizatora.
Upravo ta kombinacija fizičke izdržljivosti, dobre organizacije i mentalne snage čini brevet posebnim iskustvom.
Standardne brevet distance
Brevet vožnje imaju međunarodno propisane distance i maksimalna vremena za njihov završetak.
| Distanca | Vremenski limit |
|---|---|
| 200 km | 13 h 30 min |
| 300 km | 20 h |
| 400 km | 27 h |
| 600 km | 40 h |
| 1000 km | 75 h |
| 1200 km | 90 h |
Pored ovih standardnih distanci, postoje i breveti duži od 1200 kilometara, koji predstavljaju vrhunac dugoprugaškog biciklizma.
Kontrolne tačke
Na svakoj brevet vožnji nalaze se kontrolne tačke koje učesnici moraju da obiđu u propisanom vremenskom okviru. Na njima se potvrđuje prolazak i dokazuje da je ruta zaista ispraćena.
Ako se propusti vremenski limit ili kontrolna tačka, brevet se ne može uspešno završiti.
Obavezna oprema
Pošto veliki broj brevet vožnji traje do kasno u noć ili se vozi tokom cele noći, bezbednost je jedan od najvažnijih aspekata.
Obavezna oprema obuhvata:
- zaštitnu kacigu,
- prednje i zadnje svetlo,
- reflektujući prsluk ili reflektujuću odeću,
- tehnički ispravan bicikl.
Pre polaska preporučuje se i rezervna unutrašnja guma, pumpa, alat za osnovne popravke i dovoljno hrane i vode.
Šta dobijate kada završite brevet?
Na brevetu ne osvajate pehare niti novčane nagrade.
Svaki učesnik koji uspešno završi vožnju u okviru propisanog vremena dobija zvaničnu homologaciju, kojom se potvrđuje uspešno završen brevet, kao i mogućnost da naruči brevet medalju kao uspomenu na ostvareni podvig.
Ali najveća nagrada je nešto što se ne može okačiti oko vrata – osećaj da ste savladali izazov koji ste postavili sami sebi.
Brevet u Srbiji
U Srbiji brevet vožnje organizuje Randonneurs Srbija, zvanična organizacija koja sprovodi međunarodna pravila randoneringa.
Tokom godine organizuju se breveti različitih dužina, od 200 do 1200 kilometara, namenjeni kako početnicima, tako i iskusnim randonerima.
Ako volite duge vožnje, želite da testirate svoju izdržljivost i upoznate zajednicu ljudi koji dele istu strast prema biciklizmu, brevet je iskustvo koje vredi doživeti.
Od prvih 200 do prvih 300 kilometara – pomeranje sopstvenih granica
Sa prvim upoznavanjem sa brevetima tokom 2025. godine znao sam da želim da probam. Odluka je bila jednostavna – krenuti od najkraće distance, 200 kilometara.
Pozvao sam drugare iz kluba i grada, a vrlo brzo se okupila odlična ekipa. Dogovor je bio da ne jurimo vreme, već da vozimo zajedno, pravimo češće pauze i što više uživamo u vožnji, prirodi i druženju. Ostalo je samo da nam vreme bude naklonjeno i da svi bezbedno stignemo do cilja.
Prvi brevet od 200 kilometara prošao je baš onako kako smo priželjkivali – bez problema, sa mnogo smeha i još više lepih utisaka.
Drugi brevet iste dužine dolazi naredne, 2026. godine i čim se završio, rodila se želja za nečim većim.
Sledeći izazov – 300 kilometara
Te iste 2026. forma je bila na vrhuncu zahvaljujući pripremama za duge triatlone, gde biciklistička deonica iznosi 180 kilometara. Kroz proveru forme i odveženog breveta od 200 kilometara, misli su već bile usmerene ka narednom izazovu – 300 kilometara.
To više nije bila samo još jedna vožnja. Veća distanca nosi drugačiji nivo odgovornosti, ozbiljniju pripremu i mnogo više neizvesnosti. Ekipa je bila manja, ali motivacija nije nedostajala. Verovao sam da forma koju sam imao može da me dovede do cilja u okviru vremenskog limita.
Posebnu pažnju posvetio sam onome što me je najviše čekalo – vožnji kroz noć. To je deo kada umor postaje najveći protivnik, koncentracija opada, a svaka greška može biti skupo plaćena.
Pakleno vreo dan
Start je bio u 8 časova ispred Stop-šopa u Nišu. Od samog početka društvo mi je pravio Nikica, sa kojim sam na kraju zajedno završio rutu.
Vreme nam nije bilo saveznik. Temperatura je dostizala čak 39 stepeni upravo na najtežoj deonici između Sokobanje i Knjaževca. Asfalt je bukvalno zračio toplotom, a svaki uspon delovao je duplo teže.
Ruta nas je vodila kroz Niš, Aleksinac, Sokobanju, Knjaževac, Kalnu, Pirot, Babušnicu, Vlasotince i Leskovac, da bismo se nakon 300 kilometara ponovo vratili u Niš.
Na jednom delu trase pridružio nam se i treći biciklista, iskusni randoner koji je iza sebe imao sve brevete, uključujući i legendarni brevet od 1.200 kilometara. Njegove priče bile su dovoljne da shvatim koliko je svet breveta zapravo veliki. Ipak, za mene je u tom trenutku i ovih 300 kilometara predstavljalo više nego dovoljno veliki izazov.
Poslednjih 50 kilometara
Fizički umor je bio očekivan. Međutim, psihički deo bio je daleko teži.
Poslednjih 40-50 kilometara, od Leskovca ka Nišu, delovali su beskonačno. Dugački pravci kao da nisu imali kraj, kilometri su prolazili sporo, a cilj se nikako nije približavao onoliko brzo koliko sam priželjkivao.
U tim trenucima više ne razmišljaš o brzini, proseku ili vremenu. Razmišljaš samo o sledećem kilometru.
A onda, pogled pada na garmin.
300 kilometara.
U tom trenutku nestaju i umor i vrućina. Ostaje samo osećaj zadovoljstva, ponosa i veliko olakšanje. Još jedna granica je pomerena.
Granice postoje da bi se pomerale
Breveti nisu trka protiv drugih. Oni su razgovor sa samim sobom. Svaki novi kilometar donosi neku novu lekciju – o strpljenju, disciplini i upornosti.
Pravu veličinu tih distanci shvatiš tek kada istu rutu pređeš automobilom i već na pola puta pomisliš koliko je vožnja duga. Tada postane jasno koliko je svaki kilometar na biciklu vredan i koliko se iza jedne brojke na garminu krije sati truda, odricanja i želje da vidiš dokle zapravo možeš.
Da li će jednog dana doći i brevet od 400 ili čak 600 kilometara. Za sada ne, ovih prvih 300 ostaje vožnja koju ću dugo pamtiti.
Brevet nije trka protiv drugih. To je putovanje kroz kilometre, vremenske uslove i sopstvene granice.
Na kraju nije važno koliko ste bili brzi, već da ste stigli do cilja.
Jer svaki brevet počinje istim korakom – prvom pedalom.
