Primarni razlog za našu posetu Sloveniji bila je polumaratonska trka u Ljubljani. Članovi RCN kluba su mi je toplo preporučili, uz komentar da su organizacija i trasa na vrhunskom nivou. Iako nam je Slovenija dugo bila na listi zemalja koje želimo da obiđemo, nikako nije dolazila na red. Međutim, čim sam se prijavio za trku, sve je nekako kliknulo: počeli smo da pravimo plan i organizujemo putovanje.
Zamislili smo da nekoliko dana pre trke provedemo u Termama Olimia, vikend provedemo u Ljubljani, a nakon toga obiđemo Bled i Bohinj. Tako smo spojili sportski događaj sa istraživanjem najlepših delova Slovenije.
Pronaći smeštaj u Ljubljani tokom vikenda kada se održava trka gotovo je nemoguća misija. Grad je prepun trkača i turista iz cele Evrope. Srećom, mi smo rezervaciju obavili mesecima unapred i tako izbegli glavobolju rezervacije u poslednjem trenutku. Odseli smo u Holiday Inn Express Ljubljana, hotelu koji nas je, posle razočaranja u Termama Olimia, prijatno iznenadio. Već na recepciji dočekani smo uz osmeh i iskreno oduševljenje zbog našeg učešća na trci. Atmosfera je bila takva da se odmah videlo da je hotel pun sportista iz različitih zemalja.
U susret trkačima, osoblje je čak pomerilo vreme doručka. Umesto u sedam, poslužen je već od šest sati na dan trke, što je ogroman plus za sve koji žele da pojedu nešto pre starta.
Ove godine na ljubljanskom maratonu učestvovalo je oko 17.000 trkača, uključujući učesnike na trkama od 10 km, polumaratonu i maratonu. Bila je to ubedljivo najmasovnija trka na kojoj sam do sada bio. Organizacija je na vrhunskom nivou: trase su jasno obeležene, redara ima na svakom kritičnom mestu, okrepe su česte i dobro organizovane, a duž cele staze stoje navijači koji vam daju snagu da izvučete maksimum iz sebe.
Zaista je bilo uživanje biti deo ovakvog događaja. Puno prijatelja iz RCN kluba Niš je samo ulepšao ovaj spektakl. Ovo je bila druga trka, posle Malte, koju sam uspeo da završim ispod dva sata.
