Samo nedelju dana nakon čuvene Župske berbe, u Aleksandrovcu se održava još jedan poseban događaj koji spaja sport, tradiciju i ljubav prema prirodi – Vinska trka. Ovaj nesvakidašnji događaj već je postao tradicija i svake godine privlači sve više učesnika, radoznalih da iskuse čari trejl trčanja kroz slikovite župske vinograde.
Kada smo stigli u Aleksandrovac, dočekalo nas je vedro nebo i domaćini sa osmehom na licu, što je odmah obećavalo prijatnu atmosferu i nezaboravan dan. Kao neko ko je navikao na gradske trke po asfaltu, ulazak u svet trejl trčanja za mene je bio sasvim novo iskustvo. Na startu se okupilo više od 600 nasmejanih i pozitivnih trkača, a tačno u podne smo krenuli na avanturu kroz vinograde.
Vino ulazi u mozak, učini ga grešnim, brzim i stvaralačkim, punim vatrenih i lepih slika – Vilijam Šekspir.
Već prvi kilometri pružili su veličanstvene poglede na prirodu, a sa svakim korakom postajalo je jasno zašto toliko ljudi voli trejl trke. Na 3. kilometru se staza deli – učesnici male trke skreću u jednom pravcu, a oni koji trče veliku trku, među kojima sam bila i ja, nastavljaju dalje. Na tom mestu se pojavljuje i prva okrepna stanica, gde nas pored uobičajenih osveženja čeka i jedinstvena ponuda – domaća vina. Iako je primamljivo, odlučila sam da preskočim vino, jer je preda mnom još 11 kilometara nepoznate i izazovne staze.
Kako je trka odmicala, teren je postajao sve brdovitiji, sa usponima koji su me naveli da se zapitam da li su trejl trke za mene. Ali, trčanje u prirodi ima svoje čari. Podrška drugih trkača nikada nije izostala, a lepota okoline i svež vazduh učinili su svaki napor vrednim. Na 9. kilometru dočekala nas je druga okrepna stanica, a ovaj put smo odlučili da se prepustimo duhu trke i probamo domaća vina uz ljubazne preporuke volontera.
Duša bez vina kratkog je daha – Heraklit
Poslednji kilometri doneli su nove izazove – visoke temperature i strme uspone, ali uz vino u krvi i osmeh na licu, i ti segmenti su postali deo nezaboravne avanture. Na cilju su nas dočekale medalje u obliku grozda, simboli uspeha i povezanosti sa vinogradima kroz koje smo trčali, kao i članovi našeg tima koji su već završili trku i bodrili nas do poslednjeg trenutka.
Nakon trke, umor i vrućina brzo su zamenjeni hladom i domaćim pitama uz koje smo napokon mogli u miru da degustiramo vina. Kao šlag na tortu, posetili smo i Muzej vina i vinogradarstva, gde smo imali priliku da saznamo više o istoriji vinarstva u ovom kraju, kao i o tradicionalnim tehnikama proizvodnje vina.
Vinska trka nije samo sportski događaj, već pravi praznik za sva čula. Spoj trčanja, prirode i lokalnih specijaliteta čini je nezaboravnim iskustvom, a ljubitelji vina i trejl trka sigurno će se vratiti sledeće godine. Ako tražite neobičnu avanturu koja će vas napuniti energijom i lepim uspomenama, Župa Aleksandrovac i Vinska trka su pravi izbor…sa prilično jakim argumentima tvrde naši rcn-ovci: Sonja, Nikola, Maja, Mladen i Marko…
Vino je sunčeva svetlost zarobljena u vodi – Galilej
