Listajući društvene mreže, ispred mene se pojavila objava o maratonu u Rimu. Obeležiće se 30 godina od prvog maratona i na pozadini flajera napisano: “Trči kao gladijator”.
Zvučalo je baš zanimljivo, nekako je u meni dirnulo nešto, pogotovu što zasigurno mogu reći da sam odrastao uz film “Gladijator”. Ovo nije borba između osoba, ovo će biti borba sa samim sobom, pomislih i rekoh sebi: “Ako istrčiš pun maratonski krug, svih 42 kilometara u gradu istorije, zasigurno ćeš se približiti krugu ljudi koji će makar malo svojom borbom ličiti ili makar malo podsetiti na Gladijatore.
Brzo sam se dogovorio sa suprugom, nama putovanja na moje trke predstavljaju zajedničku borbu, a i pored toga, put na više dana bude idealan za nova saznanja, obilaske i učenja nečeg novog. Odluka o putovanju i trci u Rimu je veoma brzo donešena. Kotizacija uplaćena, karte za put kupljene.
Avionom iz Beograda se do Rima stiže za nepuna dva sata. Od aerodroma do centra Rima je potrebno nešto više od pola sata vožnje autobusom.
I to je to, kad spustite nogu na tlo drevnog grada koji je i danas živ, sve postaje nekako drugačije. Na svaki treptaj oka vidite nešto veličanstveno, na svakom koraku imate trag jedne istorije, jedne moći.
S obzirom na to da smo se organizovali da budemo u Rimu više dana, nismo ni štedeli naše noge jer bi bilo šteta ne iskazati poštovanje prema nečemu tako velikom u smislu svake reči.
Nisam ni mario za odmor pred trku, odmaraću nakon trke – inače se uglavnom uvek tako vodim.
Dva dana pred trku sam preuzeo startni paket. Sajam sporta je baš dobro organizovan, od samog početa do izlaska sa sajma vas vodi odlična ekipa. Razradili su toliko detalja da po izlasku sa sajma na glavi imate i venac od lovora.
Doduše, sajam i samo preuzimanje startnog paketa se odvija na periferiji grada Rima, na nekih 10 kilometara od centra grada. Svakako ne treba to gledati kao neko opterećenje, jer na raspolaganju imate dobro organizovanu metro liniju.
Divno jutro, sunce me budi i polako proveravam da li je sve na svom mestu za trku. Krećem i kako se približavam startu trke, hiljade trkača sa svih strana i iz svih ulica idu pravo ka Koloseumu. Da, da, upravo start trke započinje ispred drevnog Koloseuma. Verujte mi na reč, adrenalin nije bio na višem nivou nego tada. Muzika, broj ljudi, zdanje i istorija, prisećam se scena iz filma, ma apsolutno je sve tu.
Trka je krenula, prepustio sam se. Koloseumom se i dalje čuje odjek mačeva. Srce i glava vas vode. Misli takođe. Svakim korakom sam bio bliži cilju, a i svakim korakom sam osetio tu jačinu grada Rima. Trasa trke nas je provela oko Koloseuma, drevnog starog grada Rima, raznih trgova, spomenika, kroz Vatikan, pa ponovo u grad istorije i kulture. Sve tako do cilja, a cilj trke je na mestu najvećeg antičkog sportskog objekta, najveći stadion Cirkus Maksimus. Posle 42 kilometara u cilj stižete kao Gladijator, prekrasnu medalju u obliku štita vam dodeljuje Rimska garda. I stvarno, u srcu osetite i zabeležite Rim kao nešto jako važno. Važno za sebe, važno za vašu porodicu i važno za ono što kao poruku trebate poslati negde u budućnost, da je Rim jedna kultura i da je treba čuvati i stalno podsećati na nju.
Po završetku trke, pogađajte, nije bilo odmora, nije mi ni trebao. Odšetao sam do smeštaja sa suprugom samo da se presvučem i nakon toga smo nastavili obilazak grada.
Trku svima toplo preporučujem, održava se u periodu kada nisu velike vrućine, kada vam sve onako potajno namešta da možete sve dobro videti očima jedne istorije.
Nisu ljudi bezveze izjavili da “Svi putevi vode u Rim”. Probajte, prepustite se da vas grad sam vodi, a onda sve te pozitivne utiske prenesite dalje.
I da, sigurno se kroz neko vreme vraćamo ponovo u večni grad.
