Ono što posebno izdvaja Berlin od drugih gradova jeste činjenica da organizuje dva prestižna trkačka događaja tokom godine. Jedan od njih je Berlinski maraton, a drugi je Berlinski polumaraton, koji je deo Superhalfs grupe trka. Ove godine, imali smo čast da budemo deo ovog velikog sportskog događaja.
Cela organizacija trke bila je na najvišem nivou. Iako paket koji smo dobili nije bio izdašan kao na nekim drugim trkama, što je razumljivo s obzirom na broj učesnika koji je premašio 20.000, sve je bilo besprekorno organizovano. Jedina mala zamerka bila je činjenica da smo morali dodatno da platimo zvaničnu majicu polumaratona.
Pre same trke, imali smo priliku da istražimo lepote Berlina. Emiliju je oduševila arhitektura grada i sve što smo videli ostavilo je utisak harmonije između lepote i funkcionalnosti. Iako nismo uspeli da posetimo sve bitne istorijske i kulturne znamenitosti zbog nedostatka rezervacija, obećavamo da ćemo to nadoknaditi prilikom našeg sledećeg boravka u Berlinu za maraton u septembru.
Na dan trke, stvari nisu krenule baš kako smo planirali. Na putu do startne kapije, povredio sam zglob, zbog čega sam morao da potražim pomoć u jednom od medicinskih šatora. Ipak, uprkos povredi, odlučio sam da nastavim i završim trku. Vreme je takođe bilo iznenađujuće toplo za početak aprila, ali sam se fokusirao na trku i odlučio da uživam u svakom trenutku.
Usput sam nailazio na mnoštvo navijača i bendova koji su stvarali neponovljivu atmosferu. Poslednjih nekoliko kilometara bili su prava poslastica, sa hiljadama ljudi koji su nas bodrili do same završnice kod Brandenburške kapije. To je trenutak koji ću zauvek pamtiti i koji me je podsetio na snagu i volju koja nas pokreće čak i u najtežim trenucima.
Sledeći put se vraćamo u Berlin u Septembru da trčimo veliki maratonski događaj. Siguran sam da će i to putovanje biti nezaboravno i izazovno u svakom smislu.